Na srpsko-italijanskom samitu u Beogradu 21. juna treba da budu potvrđeni dosadašnji sporazumi o saradnji dve zemlje u energetici. Neophodno je da sada, kada je u celom svetu dovedena u pitanje proizvodnja električne energije iz nuklearki, Srbija, Republika Srpska i Italija reše problem nedostatka energije proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije.Dogovoreno je da se za vreme zasedanja dve vlade sredinom juna u Beogradu potpišu sporazumi vezani za srednju Drinu i predugovor za "Kolubaru B" sa italijanskom kompanijom "Edison" kako bi se ubrzala realizacija tih projekata.
Na srpsko-italijanskom samitu u Beogradu 21. juna treba da budu potvrđeni dosadašnji sporazumi o saradnji dve zemlje u energetici, najavljeno je danas u Rimu, na sastanku dve delegacije koje su predvodili ministar infrastrukture i energetike Srbije Milutin Mrkonjić i italijanski ministar ekonomskog razvoja Paolo Romani.
Neophodno je da sada, kada je u celom svetu dovedena u pitanje proizvodnja električne energije iz nuklearki, Srbija, Republika Srpska i Italija reše problem nedostatka energije proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije, rekao je Romani na sastanku.
"Dogovorili smo se da se za vreme zasedanja dve vlade sredinom juna u Beogradu potpišu sporazumi vezani za srednju Drinu i predugovor za 'Kolubaru B' sa italijanskom kompanijom 'Edison' kako bi se ubrzala realizacija tih projekata," izjavio je Tanjugu, posle sastanka, savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić.
U delegaciji su, pored Mrkonjića i Škundrića, ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Željko Kovačević, generalni direktor "Elektroprivrede Srbije" Dragomir Marković, državni sekretar za energetiku Dušan Mrakić i generalni direktor "Elektroprivrede Republike Srpske" Branislava Milekić.
Škundrić je istakao da je, u razgovorima sa italijanskim zvaničnicima, bilo reči i o uslovima pod kojima će Italija otkupljivati čistu energiju od Srbije i Republike Srpske, što će biti utanačeno na samitu u Beogradu.
On je razgovore u Rimu ocenio kao veoma uspešne i naglasio da je bilo reči o projektima proizvodnje čiste energije iz obnovljivih izvora, čija vrednost za Ibarske hidroelektrane iznosi više od 300 miliona evra, a za HE na srednjoj Drini više od 800 miliona evra.
Jedna od tema razgovora bila je i realizacija projekta završetka gradnje termoelektrane "Kolubara B" i ponuda italijanskog "Edisona" za ovaj projekat.
Konstatovano je i da se projekti izgradnje hidroelektrana na Ibru odvijaju po planu i krajem ove ili početkom sledeće godine se očekuje i prvi kamen temeljac za jednu ili dve HE u nizu od 10 HE na Ibru, rekao je Škundrić.
Saradnja na zajedničkom projektu gradnje 10 malih HE na Ibru, koji realizuju EPS i italijanska kompanija "Seći energija" odvija se po planu, potvrdio je generalni direktor EPS-a.
U saopštenju ta kompanije se navodi da je Marković podsetio da je formirano zajedničko preduzeće EPS-a i "Seći energije" i da su u toku istražni radovi na Ibru i naglasio da je projekat gradnje 10 malih HE na Ibru, snage 103 megavata, vredan je 285 miliona evra.
Marković je najavio da bi 21. juna na srpsko-italijanskom samitu u Beogradu trebalo da se potpiše i prvi ugovor između EPS-a i italijanskog "Edisona" za završetak gradnje TE "Kolubara B".
Italijanski investitori su još jednom potvrdili zainteresovanost za gradnju HE na srednjoj Drini, gde bi partneri bili Republika Srpska, Italija i Srbija, rekao je Marković i dodao da sada postoji problem u zakonodavstvu Republike Srpske oko izbora strateškog partnera, koji po sadašnjim propisima mora da bude izabran na tenderu.
On je izrazio očekivanje da će i ovaj problem biti uskoro rešen i podsetio da je na srednjoj Drini planirana gradnja tri HE, ukupne snage 321 megavat. Godišnja proizvodnja struje bila bi 1,2 milijarde kilovat-sati, a procenjeno je da je investicija vredna oko 870 miliona evra.
Generalni direktor EPS-a podsetio je da se cena električne energije koja će biti isporučivana Italiji više ne bazira na "zelenim" sertifikatima, već na povlašćenim cenama.
Ocenjujući da je sadašnja povlašćena cena od 180 evra po megavat-času "izuzetno dobra", Marković je izrazio očekivanje da će ona važiti na duži rok.
Gradnja 10 malih HE na Ibru ne bi bila ni približno isplativa sa cenama kakve su danas u Srbiji, a uloženo može da se vrati samo sa cenom od 180 evra po megavat-satu, objasnio je Marković.
Srbija, Italija i Republika Srpska potpisale su prošle godine sporazum o korišćenju hidropotencijala srednjeg toka Drine, a EPS i italijanska kompanija Seći, na osnovu energetskog sporazuma Srbije i Italije, planiraju gradnju 10 hidroelektrana na Ibru.